Драги родитељи, ви који сте највише
патили, издрижите када сте издржали до сада. Прегурали сте
највећу борбу са својим дететом – немојте сада забрљати на крају...
Знам по својим родитељима да када им дете дође са
рехабилитације то је за њих
највећи шок. Тада
постоји највећи страх у њима да
не би опет пролазили исти
пакао. Зато многи родитељи
овде падну. Одмах
крену да контролишу дете и да
му постављају услове, као и
да „тренирају
строгоћу“. Немојте! Тако
ћете само угушити своје дете.
Знам вашу муку, али дајте детету шансу. Не мислим да ви треда дете да пустите да ради шта хоће, али немојте га контролисати и када
иде у тоалет. Знам
да има и таквих примера.
Дете сада хоће нови живот, девојку или момка итд... Детету сада треба
подршка а не спутавање.
Зато прегурајте и ову последњу фазу и
ваша мисија је комплетирана.
Покушајте да полако стварате нови
однос са вашим дететом, будите смирени, не дозволите
да својим наступом створите супротан ефекат. Будите смирени иако
знам да нећете моћи никада, али
имајте и то у виду да је Бог створио човека
и он се о њему брине, као
што ми је једном приликом рекао отац Дејан Јаковљевић.
Мислим да би то могао да буде савет
за све родитеље јер је и он
родитељ – има
четворо деце: „Не причајте пуно деци о Богу, него причајте Богу о деци“'...значи, молите се Богу за
своју децу. Тако
им можете најпре помоћи.
Нема коментара:
Постави коментар