Некада је то било другачије – знало
се ко се дрогира,и из којег миљеа су били људи који су узимали дрогу. Већином су то
били музичари, сликари, уметници итд...значи некадашње рок
звезде, а колико сам упућен, многи од њих су и
окончали животе од последица дрогирања или предозираности.
Рок музика је и донела такав
начин живота и у нашу земљу, али
музика је ипак нешто што је добро. И у цркви људи кроз песму се моле и захваљују Богу. Значи, битно је шта
човек хоће, тј. шта му је циљ. Јер, кроз музику човек
може да покаже и своја најдубља осећања.
Данас више нема поделе, погото у последњих неколико
година, јер на местима где се
пуштају различите
врсте музике
има дроге. Ипак, данас сви све
слушају (новије генерације) и сви све узимају.
Када сам ја почињао да се дрогирам
већином смо одлазили на TECHNO, HOUSE, PSIHODELIC журке где се и пуштала
управо психоделична, електронска
музика коју смо ми слушали,а уједно је то била и једна од ствари која нас је
повезила. На
тим журкама, са наочарима за
сунце иако је ноћ, у некој мрачној дискотеци скакали смо уз музику која
нема речи, него само јак бас
и ефекте који те покрећу само
ако си дрогиран.
На таква места сам одлазио и слушао
такву врсту музике, гутао
ексере (екстази), шмркао спид и
долазио у зору кући. Али, после неколико
година на местима где се слуша народна музика такође има дроге и људи се веселе и
скачу. Није
ми јасно како,
али изгледа да дрога ипак више не бира – има је свуда...
Дешавало ми се да некада одем да
попијем пиће у кафану или у пивницу на пиво, и тамо видим омладину надувану и нашмркану и, као, уживају. Као што рекох, нема
више правила, нема подељених
светова и изабраних друштава – дрога не бира! Она гута све и никада јој
није доста...
Нема коментара:
Постави коментар