Сваки родитељ
најбоље познаје своје дете, не зато што је родитељ психолог (у
контексту познавања психологије) него зато што је он повезан са својим
дететом. То је веза Богом дарована, то је део
његовог тела, његовог бића, јер родитељ осећа сваку промену на свом
детету, сваку тугу, радост... То најбоље
знају они који су се остварили као родитељи.
Управо то је и
један од првих знакова за реаговање – препознавање промена понашања детета и одступање од уобичајеног. Значи, када приметите
да се дете понаша несвакидашње, можете да посумњате да је под дејством дроге.
Сви већином
крећу од марихуане,
па се и прва сумња баца на њу. Марихуана се пуши и зато, пре свега, можемо да осетимо мирис који је мало другачији
од мириса дуванског дима, мало неугоднији, подсећа
на запаљено сено
али, ни то није баш увек сигурно јер
дете може увек да изнесе
изговор да је било у
кафићу или просторији где се пушило итд.
Главни знак
препознавања су очи!!!
Дете скреће
поглед, не жели да вас гледа директно у очи. Већином код
деце која су под дејством марихуане очи (беоњаче) су
крваве. Код неких то може да буде изражено толико да се
беоњаче и не виде од црвенила. Доњи капци су мало натечени, као
подочњаци, очи до пола затворене и дете је успорено. То су основни знаци.
Предлажем да без
нападања у таквој ситуацији поразговарате са дететом одмах, иако
ће оно тражити некакав изговор или већ нешто друго да тај разговор избегну или одложе. Немојте подлећи томе. Само неколико кратких
основних питања:
Како је било вечерас? Где сте били? итд.,
без откривања да сумњате на конзумирање марихуане.
Ако дете
неодговара течно и врда, тј.мало се губи и замуцкује, или
није усресређено на оно о чему причате, то може да буде
први знак да посумњате у предходно наведено. Не паничите
одмах, али имајте у виду да одмах морате кренути са спречавањем. Нема чекања!
Ово се односи
на марихуану.
Исто је и за децу у школи али, они у школи су ипак мало слободнији. Овде можете
приметити претеран смех, поред ових симптома предходно наведених, нарочито ако има више деце која су под
дејством марихуане.
Одсутност на часу, пукнуте (крваве)
очи и, верујте, некада и изразито неконтролисан смех
чак и на часу и ван часа. Тај смех постаје све израженији и учесталији и, ма колико то изгледало
чудно, немогуће га је
зауставити.
Професор може да
обави насамо разговор са дететом, никада јавно прозивање уколико сумња постоји. Следећи корак је обавестити родитеље
и колеге професоре и помоћи детету а не склањати проблем у страну и одмах
одбацити дете.
Знајте то може да буде свачије дете, па
и ваше.
Што се тиче
синтетичких дрога,
екстази, спид и слично, мање су заступљене у школи јер изискују простор и слободу где
конзумент може да извоза (искористи) дејство које дрога пружа, а то
је повећан ниво адреналина итд. Те
дроге се конзумирају већином на журкама или неким другим местима где има више слободе и простора.
Симптоми на овим
дрогама су скроз другачији – зенице су раширене и то баш видно,
велике су као кликери, очи
широм отворене (као буљаве) вилице се стежу, дете је
немирно, не може да седи у месту, убрзано говори, прави
убрзане покрете,
све је убрзано. То су основни симптоми на овим дрогама али, понављам, оне се већином конзумирају на журкама. Међутим, није искључено да вам дете дође са таквим симптомима кући а
можда чак и у школу.
Ово говорим јер сам једном у школи узео екстази и
никако ми није било добро. Хтео сам да одем са часа, бити на часу било је мучење, имао сам нагон за кретањем, причањем, једноставно, никако не
можеш да будеш миран и нормалан.
И последњи део
питања остављамо за хероин, тај најгори од најгорих. Има га и у школи и баш зато и наставници и родитељи треба
да знају какви су симптоми које он производи.
Прво што примећујете је потпуна успореност, знатно већа него на марихуани, као и не заинтересованост. Толико је човек успорен да имате утисак као да спава. То је жаргонски КЉУЦАЊЕ и није класично спавање – глава сама пада од опијености да то не можеш да контролишеш, зенице потпуно сужене као две тачкице, скоро невидљиве, очи
водене и помало крваве. Дете тешко прича и развлачи речи када их
изговара скроз умртвљеним гласом. Веома лако за препознати јер је упечатљиво, поготову
код људи који имају светле очи. Ја имам плаве очи и одмах сам бивао проваљен чим се појавим негде.
Ако је дете
превише узело
хероина може да се осећа лоше и
да има нагон за повраћањем, мучнину. Можете и детету да измерите притисак – увек је јако
низак. Овде се очи саме склапају. Ми смо то називали
СТОНДОВИМА, и тада смо као доживљавали екстазу, уживали смо.
Ово су само основи симптоми за препознавање да ли је дете под дејством дроге. Постоји ту још ситница који се односе на поктере и понашање, али
то је помало теже за објаснити. Ја бих те
показатеље могао да осетим јер ја сам био у томе, али ми је тешко да то речима дочарам.
За кокаин су
слични смиптоми као на екстазију и спиду, али нисам имао
прилику да чујем и видим да га је неко конзумирао у школи. Вероватно да и
тога има у већим местима јер, ипак је то скупа дрога, како кажу
КРАЉЕВСКА и намењена само за оне са дубљим џепом.
Ово су су нека
моја искуства која сам стекао конзумирајући ове дроге. Пкушао
сам да објасним како је мени било у тим тренутцима да би други могли да те
показатеље препознају на својој деци и ученицима.
Нема коментара:
Постави коментар