МОЖЕ ЛИ РЕХАБИЛИТОВАН НАРКОМАН ДА ПРОНАЂЕ ПОСАО?

Опет се ради о предрасуди. Нажалост, тешко!!! Нико неће таквог човека да запосли, а њему је баш у таквој ситуацији посао преко потребан да би се осећао корисним и да би напредовао.

Ипак, у средини где рехабилитован човек живи његово присуство се у већини случајева погрешно тумачи. Такве људе сматрају неспособним за било коју врсту посла.

Ипак, верујте, није тако!

Можда звучи гордо што ћу навести свој пример: ја сам тренер у теквондо клубу, родитељи деце која тренирају код мене ми верују, пуштају децу да да са мном путују на такмичења и семинаре, иако знају ко сам био.

Студент сам теологије. Није било лако добити благослов од епископа за упис на факултет јер сам у молби искрено написао све о себи и о својој прошлости. Било је мало теже, али је Божија сила ипак све то уредила.

Радио сам и у фирми, која је била власништво моје тетке, у рачуноводству, јер сам завршио средњу економску школу. Нису имали примедаба на мој рад, и из тог разлога мислим да сваки рехабилитован човек треба да добије посао. Међутим, околина таквог човека у старту одбацује, а то управо код човека може да створи контра ефекат и да га поново врати на старо са чим се годинма борио.

Требало би да обезбедимо сваком том човеку у нашој земљи  радно место и управо да му тако помогнемо да уђе у нормалне токове живота када заврши са рехабилитацијом. Он ће после, када се стабилизује, бити можда и бољи у том послу него неко ко није имао додира са дрогом. Знајте, има међу њима изузетно даровитих људи за музику, уметност, за било коју другу врсту посла.

Они могу да постану неко ко ће много да уради за нашу земљу и друштво, првенствено као неко ко ће да помогне у сузбијању дроге. Такви људи могу бити од највеће помоћи као и у свету спорта, у цркви, у информатици, разним занатским пословима, једноставно у свим сферама живота. Треба искористити таленте тих људи и њихово животно искуство.

Они ипак могу да буду пример како треба да се човек бори са проблемом, како се снагом воље превализилази свака животна препрека. Значи, ако хоћемо да завиримо испод црне завесе коју одмах поставимо, можемо да нађемо велико благо које само треба усмерити на прави начин.

Треба да дамо простора нашој браћи и сестрама да покажу да они нису ништа лошији од нас, нити да спадају у ред ниже класе за коју их сматрамо. Имајте у виду да нико није без греха, нико од нас није савршен, а и сам Господ, који је једнини био без греха, дружио се са грешницима и са разбојником распет био, и стално нас опомиње да не требају здрави лекара него болесни.

Значи, помозите онима којима треба помоћ! Исто нас Господ опомиње када својим ученицима пере ноге, где показује управо своју врлину и опомиње нас да не треба гордо да посматрамо ниједног човека, јер управо нам је и дао заповест да љубимо ближњега свога као самога себе. А ко је наш ближњи? То је сваки човек, па и онај који се дрогира, или који се некада дрогирао...