Искрено, никада они неће њему веровати у потпуности!!!
Међутим,
мислим да би требали.
Познајем нека младе људе који су сада, после црноречког живота, постали бољи људи
него што су били и
бољи него што су сада њихови сродници, пријатељи и породица...
У почетку, када рехабилитовани дође кући, поверење је минимално. Можда га чак никако и нема, што је разумљиво. Тада човек треба постепено да враћа поверење, што ниуком случају није лако. Али, верујте, онај ко је дошао са рехабилитације то жели. Зато му не пребацујте
прошлост и не гледајте га „старим
очима“. Дајте
му простора и шансу да се покаже. Он то жели, он
то хоће, као и да сваки
успех подели са својим најближима.
Гурајте тог човека напред! Вратиће он поверење. Биће он бољи него што је био пре
уласка у проблем. Сада
је научио животну школу, извукао
поуку из свега
и сада тек креће као нова личност у живот. Зато му треба само мало времена, стрпљења и љубави, а он ће својим делима да поврати
поверење, ако не скроз онда у
великој мери.
Верујте
то само га пустите.
Он то жели
много више него ви.
Он хоће то да докаже, али
не може одмах. Довољно
је за почетак што се толико времена рехабилитовао. Већ ту је показао жељу за новим
животом и учинио први корак
ка стицању поверења које је изгубио.
Нема коментара:
Постави коментар