Алкохол ствара зависност као и
дрога. На
рехабилитацији са мном је
било доста људи који су се лечили и од алкохола, тако да алкохол није препоручљив, бар неко време док се човек не навикне на живот после
рехабилитације.
Јер када је у алкохолисаном стању човек не може трезвено да размишља и ето судара са дрогом! Све то вуче једно друго, јер човек када није трезан губи
контролу, препушта се старим (лошим) навикама, старом
друштву, мисли да алкохол
није опасан под изговором: ПРЕСТАО САМ СА ДРОГОМ, МОГУ БАР МАЛО ДА ПОПИЈЕМ, ДА СЕ ОПУСТИМ!, а то је управо
још једна обмана и замка
ђавоља.
Био бих лицемеран када бих
био радикалан по питању алкохолних пића,
али бар за прво време немојте. И ја попијем
понекад пиво или
ракију, наздравим итд., али ко сматра да
није спреман и да не може да се контролише у томе, боље је да то себи скроз укине. Ја волим ујутру
да попијем ракију, али само
једну. Није
добро ни у чему претеривати.
Мој савет у почетку не, а после,
ако је човек способан да се
контролише,
понекад,
умерено, а ако није стабилан по овом питању,
онда боље никако. То мора
човек сам да закључи, да
искрено себе преиспита и каже
сам себи: ИЛИ
УМЕРЕНО ИЛИ НИКАКО!!!
То је још један тренинг, вежба воље и
карактера али, опет понављам, не претерујте чак ни када једете,
када воду пијете.
Ниједна крајност није добра јер
управо вера и јесте синомим за меру и умереност и у свему треба умерен и не претеривати.
Нема коментара:
Постави коментар