Наравно! То је други свет, онај посебни, само познат онима који су у њему или онима који су у њему били. То је слика самог
пакла.
Друштва су променљива јер наркоман може са било којим
наркоманом да се дружи зато
што је дрога оно што их спаја. Али,
места на којима се окупљају су
им већином иста. То
су завучене старе куће, кафићи
који су склоњени од очију
јавности итд...
Има ту још много места али су већином сва
напуштена, пропала, неуредна... Једноставно, ту се уваздуху
осећа оно зло које на таквим местима влада.
Повезаност са дилерима је
различита. Не везују се наркомани за једног
дилера јер дрога се набавља
са свих страна. На
места где се окупљају наркомани,долазе и дилери јер има и оних који уз диловање и конзумирају дрогу, али такви не издрже дуго да
продају.
Прави дилери никада не узимају
дрогу.
Тачно је да одређено друштво има и
дилера код кога у већини случајева набавља дрогу, али када код њема, онда он упућује на друге дилере са којима сарађује или се наркомани самостално сналазе одлазећи код другог дилера за ког су чули да продаје или некада раније куповали код њега.
У овом случају најбитније је доћи до дроге. Није битно који
дилер продаје. Постоје
и периоди када код једног дилера стигне,
како наркомани
кажу, ДОБРА РОБА или чистији хероин
који је бољи и квалитетнији. то се одмах сазна и прошири међу наркоманима који одмах нагрну код тог дилера. Има и дилера који
наркоманима дају дрогу на вересију. Тада ти наркомани стално иду код њега, а када се превише задуже, одлазе код другог а од овог предходног се крију док на неки начин не врате новац или нешто не одраде за
тог дилера (разносе дрогу, краду итд...).
Као што видите из предходних реченица, овде, у овом свету, нема устаљеног
ритма живота – све
је испреплетано стазама које воде до дроге. Пут се не бира а ни начин да се дође до дроге, као ни место ни време, па самим тим ни
људи.
Нема коментара:
Постави коментар