Ех, колико
би времена требало за то, колико страница, колико
романа... И опет не
би рекао све. Речи су овде
мале, не могу оне да покажу све осећаје о најлепшем месту на планети.
Сигурно се питате
како једно место у
коме се лечиш можеш сматрати најлепшим местом на свету јер, већином људи који су негде на лечењу, једва чекају да
што пре заврше и да оду одатле...
Не кажем
да нисам желео кући,
да нисам чекао сваки викенд (то је период
који смо ми горе звали викенд – када се одлази кући на 5 дана свака 2
месеца) али Црноречки камп је нешто што у мени оставља неизбрисив траг и сећање
на спознају оног правог, истинског духовног живота...
Шта може да
замени јутарња и вечерња богослужење у нашој малој капели? Чиме се може упоредити заједнички обед браће која
сви, као један, пуни љубави једни друге служимо и
радосно притичемо у помоћ када год је потребно? Иима ли лепшег
рада него заједничког рада у шуми, на њиви, око
стоке итд.? Ех, да знате колика је радост овде била сваког празника и сваке недеље, сваке литургије! Тек разговори са оцем Дејаном, Божом, монасима
из манастира!
Одлазак код кивота св. Петра Коришког. Има ли речи да то објасне?
То је она радост
која ме је натерала да гледајући сваког брата са истим
ожиљком као и ја, одлучим да кренем са Богом у нови живот. То је оно јединство које очекујемо у вечности, то
је она срећа од овоземаљске већа...
Опростите ако нисам
довољно дочарао какав је живот људи у центру Црна Река. Зато ћу се сада потрудити да на најближи начин предочим како се у
центру живи.
Дан започиње
јутарњом службом Богу и она траје око 40 минута. После тога је јутарња кафа или чај а сада се нађе и понешто за ужину (када сам ја био тога није било) и онда полако и у миру се креће са сезонским послом: пољопривредом, ради се у шуми, око
стоке итд.
Тамо има све и за сваког има посла. Ради се помало до подне и онда је ручак. Сви заједно ручамо и мало одморимо, па се наставља
са радом до 15 часова када се радови прекидају.
Одмара се до
вечерње службе која је у 17 часова После вечерње
службе Богу је
вечера која почиње у 18 часова. Када
се вечера заврши имамо слободно време где братство
има могућност за разне слободне активности као што су теретана, фудбал, кошарка, читање, вежбање
црквеног певања итд.
Све то траје до 22 часа када сви иду на починак и
спремају се за наредни дан.
Ово је укратко
слика једног уобичајеног радног дана. Недељом и
празником се одмара од посла, служи се литургија, људи
се највише базирају тада на разговор са духовником оцем Дејаном иако
је он и било који други дан увек отворен за разговор када за то има потребе и
жеље од стране братије.Имамо и шетње до манастира, дружење
са братством манастира,
заједнички рад са њима итд.
Ово су неке основне
тезе како изгледа живот у центру. Опет вас молим опростите јер нисам све
детаље изнео,
већ само оне нејбитније јер, као што рекох, тешко је све то дочарати и објаснити
речима...
Нема коментара:
Постави коментар