Као што
наводимо увек и управо на шта бацамо акценат и шта је
суштинско у овом проблему је разговарати!;причати!; не бежати,
не ћутати, не заобилазити!
Управо едукација
деце се и заснива на томе – причати им шта је дрога чак
и некада, ако је могуће, одвести да поразговарају или виде човека
који је био или је, не
дао Бог, и даље у проблему.
Значи, разговор,
отвореност а не ћутање јер, запамтите, сваки
родитељ има потенцијални проблем, има потенцијалног наркомана у кући!
Схватите то – дрога је свуда. Родитељи, едукујте се и
ви, најпре са стручним лицима из света здраства, са људима из
МУП-а, поделите своју радозналост са својим
ближњим, питајте,
не стидите се. Говорите са
својом децом отворено,
опомињите их да никада не забораве да
дрога увек вреба.
Научите да
препознате да
ли је дете узимало наркотике по понашању, по изразу лица, по
очима, јер, не
каже се узалуд да су очи
огледало душе.
Али, опет понављам, не заобилазите
разговоре на ту тему!
Нека се они помињу у вашим домовима, учествујте
у скуповима и
на трибинама који се организују ради борбе и
едукације и, наравно, што је најбитније – непрестано се Богу обраћајте и молите за милост и спасење ваше
деце.
Нема коментара:
Постави коментар