Наизлед само
обичан стих песме коју сам недавно чуо. Али не! Тај стих је на мене оставио снажан утисак и
дао ми идеју да напишем неколико реченица о томе.
ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ
КРЕНЕ! Да! Али на животни пут, на пут у живот одакле из
смрти на последњи најважнији, пресудни, једини прави, а
уједно и најтежи пут.
Пут који вешто избегавају сви људи зависни од хероина. Не зато што не желе да иду тим путем, него зато што
је то у исто време најтежи али и једини прави пут – пут
ослобођења, први пут стајања пред собом, поглед и осврт
на себе и око себе
и оно болно признање: ЈА САМ ЗАВИСНИК!!! ДОШАО ЈЕ КРАЈ!!! Или: Идем, крећем, или
сам мртав!!!
Управо то је
онај први ступањ у борби са дрогом – признање! Не бежање од истине, искреност и тешка истина: ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ КРЕНЕ!!!
Драги моји
колико год било тешко без тога нема успеха у излечењу: без признања и прихватања и тражења помоћи! Разумем вас, ваша мука је и моја и
знам да тешко јесте
али, признајте, схватите то што пре: ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ КРЕНЕ у борбу против смрти, у
борбу за живот вечни,
у борбу са дрогом, време је одмах, сваки
додатни тренутак је сувишан... Крените!!! Можда друге
шансе не буде...
Нема коментара:
Постави коментар