ИЗЛЕЧЕЊЕ НАРКОМАНА ЈЕ ЧУДО!!!

Дроге има на улици. Ми је не можемо склонити са улице, али можемо (и морамо) у довољној мери да научимо младе колико је зло дрога да би рекли НЕ ономе што им се нуди.

Управо је ово наша основна идеја водиља.

Неколико чињеница морамо да напоменемо и истакнемо:

Од дроге се може излечити, али је проценат излечења веома, веома мали. Никако не треба помислити да, ако се Дејан Лукић рехабилитовао, то може свако. Не! Свако излечење од наркоманије је чудо. Рехабилитовани наркоман има много више умрлих пријатеља него спашених. Из тог разлога превенција је најважнија.

Марихуана је дрога, и то најопснија. Многи је сврставају у лаке дроге, међутим, она је најгора од свих могућих дрога јер представља увод у наркоманију. Сви наркомани почели су са њом.

Марихуана није лек! Не! Лековита својства за болеснике у последњим стадијумима оболелих од канцера представља уље канабиса које се добија хемијском прерадом и обрадом, а употребљава се искључиво под надзором лекара. Џоинт није лек, није лековит и не треба га тако посматрати ни у шали.

Превенција је спас. Да, али не само она коју ми радимо. Свака превенција наркоманије је добродошла – и она коју врше лекари, социолози, психолози, полиција и тако даље. Ми смо пронашли карику која недостаје: искуство из прве руке. На младе и њихове родитеље и наставнике много снажније делује исповест младића који је преживео пакао дроге, него ли теоретска разматрања. Превенцијом спречавамо болест. Уколико се она деси, могућност спашавања је незнатна.

Како изгледају наше трибине? Свака наша трибина креће освртом на Дејанов проблем, наш циљ и намеру да делујемо превентивно. Разговарајући о књизи песама Из смрти у живот свака песма нас доводи до неколико питања, проблема и прича које су везане за њу. На трибина ма се говорило (говори се и говориће се) о свим питањима из ове књиге, али уједно сабирамо и нова питања и проширујемо нашу грађу која је свима доступна адреси: izsmrtiuživot.blogspot.com.

ДА ЛИ ЈЕ МАРИХУАНА ЛЕК?

Не, никако! Ако је марихуана лек, зашто онда људи умиру од дроге? Зашто постајемо зависници?

Не верујте у те ствари. Упућен сам да уље канабиса може да ублажи болове и олакша последње дане живота болесницима који су оболели од тешког облика канцера. Али, то је уље и оно олакшава последње дане живота – НЕ ЛЕЧИ.

Ја сам пушио марихуану и, видите, није ме излечила. Нисам од џоинта постао здрав – него болестан и осетио на својој кожи велику патњу и чудом био излечен. Али, таквих је мало.

Верујте, доста мојих другова, са којима сам почињао наркоманске дане и пушио марихуану, сада су мртви. Неки се и даље дрогирају и питање је дана када ће ће умрети.

Зато поново понављам: МАРИХУАНА НИЈЕ ЛЕК!

Не може се дрога узимати контролисано... Једино исправно решење и исправан одговор, када дођете у искушење да ли да узмете дрогу је – НЕ! Остало је мач са две оштрице,који увек сече – некада скроз, а некада са великим ожиљком.

ДА ЛИ ЈЕ МАРИХУАНА ДРОГА?

Да, и ништа мање од тога! Немојте да се заваравате да је марихуана безазлена, иако она спада у ред (наводно) блажих дрога. Она је ипак увод за улазак у наркоманију.

Како онда нешто што је одскочна даска за улазак у свет наркоманије може да буде безазлено?

Марихуана је дрога са којом највећи број зависника почиње. Ретки су они који који одмах почну са хероином или кокаином, мада има и таквих.

Знајте да марихуана ствара и физичку и психичку зависност. Из тог разлога не мислите да пушењем марихуане ви бивате у тренду, нити да је то нормална појава у данашњем времену – то је управо лаж која се младима пласира кроз то да је марихуана лек. Све више се говори и о легализацији марихуане итд.

Марихуана вам је управо кључ за пакао. Зато она ниуком случају не може бити лек – то су бесмислице.

Марихуане има свуда и лако је доћи до ње. Зато, пажљиво! Немојте да будете преварени овом вештом обманом и замком у коју су многи млади људи били уловљени. Знајте, нико се није задржао „на марихуани“.

Ко једном проба дрогу (марихуану) или умире или се великом муком излечи са огромним доживотним последицама. Не заборавите, број оних који се излече је доста мањи од оних који умиру...

Освит радио, гостовање

Дејан Лукић и Предраг Спасојевић, гостовање на Освит радију, 3. јула 2015. године. ТРајање 55 минута и 44 секунде.

МОЖЕ ЛИ РЕХАБИЛИТОВАН НАРКОМАН ДА ПРОНАЂЕ ПОСАО?

Опет се ради о предрасуди. Нажалост, тешко!!! Нико неће таквог човека да запосли, а њему је баш у таквој ситуацији посао преко потребан да би се осећао корисним и да би напредовао.

Ипак, у средини где рехабилитован човек живи његово присуство се у већини случајева погрешно тумачи. Такве људе сматрају неспособним за било коју врсту посла.

Ипак, верујте, није тако!

Можда звучи гордо што ћу навести свој пример: ја сам тренер у теквондо клубу, родитељи деце која тренирају код мене ми верују, пуштају децу да да са мном путују на такмичења и семинаре, иако знају ко сам био.

Студент сам теологије. Није било лако добити благослов од епископа за упис на факултет јер сам у молби искрено написао све о себи и о својој прошлости. Било је мало теже, али је Божија сила ипак све то уредила.

Радио сам и у фирми, која је била власништво моје тетке, у рачуноводству, јер сам завршио средњу економску школу. Нису имали примедаба на мој рад, и из тог разлога мислим да сваки рехабилитован човек треба да добије посао. Међутим, околина таквог човека у старту одбацује, а то управо код човека може да створи контра ефекат и да га поново врати на старо са чим се годинма борио.

Требало би да обезбедимо сваком том човеку у нашој земљи  радно место и управо да му тако помогнемо да уђе у нормалне токове живота када заврши са рехабилитацијом. Он ће после, када се стабилизује, бити можда и бољи у том послу него неко ко није имао додира са дрогом. Знајте, има међу њима изузетно даровитих људи за музику, уметност, за било коју другу врсту посла.

Они могу да постану неко ко ће много да уради за нашу земљу и друштво, првенствено као неко ко ће да помогне у сузбијању дроге. Такви људи могу бити од највеће помоћи као и у свету спорта, у цркви, у информатици, разним занатским пословима, једноставно у свим сферама живота. Треба искористити таленте тих људи и њихово животно искуство.

Они ипак могу да буду пример како треба да се човек бори са проблемом, како се снагом воље превализилази свака животна препрека. Значи, ако хоћемо да завиримо испод црне завесе коју одмах поставимо, можемо да нађемо велико благо које само треба усмерити на прави начин.

Треба да дамо простора нашој браћи и сестрама да покажу да они нису ништа лошији од нас, нити да спадају у ред ниже класе за коју их сматрамо. Имајте у виду да нико није без греха, нико од нас није савршен, а и сам Господ, који је једнини био без греха, дружио се са грешницима и са разбојником распет био, и стално нас опомиње да не требају здрави лекара него болесни.

Значи, помозите онима којима треба помоћ! Исто нас Господ опомиње када својим ученицима пере ноге, где показује управо своју врлину и опомиње нас да не треба гордо да посматрамо ниједног човека, јер управо нам је и дао заповест да љубимо ближњега свога као самога себе. А ко је наш ближњи? То је сваки човек, па и онај који се дрогира, или који се некада дрогирао...

ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА / ТРИБИНА У ЉУБОВИЈИ

Дана 25. јуна 2015. године одржана је промоција / трибина Из смрти у живот у Љубовији. Промоцију књиге организовала је Канцеларија за младе Љубовије у сарадњи са Библиотеком “Милован Глишић”.

Далибор Крстић, Предраг Спасојевић, Дејан Лукић, Марија Грујичић и Селена Крстић

 Пред тридесетак посетилаца о књизи говорио је аутор Дејан Лукић, новинар Далибор Крстић и уредник књиге и пројекта Предраг Спасојевић.

Део посетилаца трибине

 Будући да је за сваку песму повезано неколико прича, присутни су могли да чују како то млади улазе у свет наркоманије, да ли је марихуана лек или дрога, шта се дешава са породицом у којој постоји наркоман, на који начин се Дејан Лукић рехабилитовао, који проблеми чекају наркомана после рехабилитације приликом враћања у нормалне токове живота и тако даље.

Предраг Спасојевић и Дејан Лукић

Посебно нам је драго да је било доста младих на промоцији.

После промоције било је поново реакција публике и постављања питања. На самом крају договорено је да на почетку школске године направимо трибину са средњошколцима у Љубовији.

Изложене књиге

Захваљујемо се пријатељима из Пецке, Слободану Тодорићу, Величку Илићу и Маријани Тодорић. Од њих смо позвани да у септембру одржимо трибину за ученике седмог и осмог разреда у Пецкој.

МОГУ ЛИ ПОРОДИЦА И ПРИЈАТЕЉИ ДА ИМАЈУ ПОВЕРЕЊА У РЕХАБИЛИТОВАНОГ НАРКОМАНА?

Искрено, никада они неће њему веровати у потпуности!!!

Међутим, мислим да би требали. Познајем нека младе људе који су сада, после црноречког живота, постали бољи људи него што су били и бољи него што су сада њихови сродници, пријатељи и породица...

У почетку, када рехабилитовани дође кући, поверење је минимално. Можда га чак никако и нема, што је разумљиво. Тада човек треба постепено да враћа поверење, што ниуком случају није лако. Али, верујте, онај ко је дошао са рехабилитације то жели. Зато му не пребацујте прошлост и не гледајте га „старим очима“. Дајте му простора и шансу да се покаже. Он то жели, он то хоће, као и да сваки успех подели са својим најближима.

Гурајте тог човека напред! Вратиће он поверење. Биће он бољи него што је био пре уласка у проблем. Сада је научио животну школу, извукао поуку из свега и сада тек креће као нова личност у живот. Зато му треба само мало времена, стрпљења и љубави, а он ће својим делима да поврати поверење, ако не скроз онда у великој мери.

Верујте то само га пустите. Он то жели много више него ви. Он хоће то да докаже, али не може одмах. Довољно је за почетак што се толико времена рехабилитовао. Већ ту је показао жељу за новим животом и учинио први корак ка стицању поверења које је изгубио.

СМЕ ЛИ НАРКОМАН ПОСЛЕ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ, ДА ПИЈЕ АЛКОХОЛНА ПИЋА?

Алкохол ствара зависност као и дрога. На рехабилитацији са мном је било доста људи који су се лечили и од алкохола, тако да алкохол није препоручљив, бар неко време док се човек не навикне на живот после рехабилитације.

Јер када је у алкохолисаном стању човек не може трезвено да размишља и ето судара са дрогом! Све то вуче једно друго, јер човек када није трезан губи контролу, препушта се старим (лошим) навикама, старом друштву, мисли да алкохол није опасан под изговором: ПРЕСТАО САМ СА ДРОГОМ, МОГУ БАР МАЛО ДА ПОПИЈЕМ, ДА СЕ ОПУСТИМ!, а то је управо још једна обмана и замка ђавоља.

Био бих лицемеран када бих био радикалан по питању алкохолних пића, али бар за прво време немојте. И ја попијем понекад пиво или ракију, наздравим итд., али ко сматра да није спреман и да не може да се контролише у томе, боље је да то себи скроз укине. Ја волим ујутру да попијем ракију, али само једну. Није добро ни у чему претеривати.

Мој савет у почетку не, а после, ако је човек способан да се контролише, понекад, умерено, а ако није стабилан по овом питању, онда боље никако. То мора човек сам да закључи, да искрено себе преиспита и каже сам себи: ИЛИ УМЕРЕНО ИЛИ НИКАКО!!!

То је још један тренинг, вежба воље и карактера али, опет понављам, не претерујте чак ни када једете, када воду пијете. Ниједна крајност није добра јер управо вера и јесте синомим за меру и умереност и у свему треба умерен и не претеривати.

ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА/ТРИБИНА У КРУПЊУ

У петак, 19. јуна 2015. године у 19 часова, одржана је промоција/трибина у Крупњу у организацији Канцеларије за младе Крупањ.

У прелепом здању градске билиотеке окупило се око двадесетак посетилаца. 

Промоција је трајала око сат времена, а потом су уследила питања гостију. Разговор је трајао колико и промоција.

Грађани Крупња су изразили дивљење храбрости аутора, Дејан Лукића, јер о великом и значајном проблему који је пребродио говори отворено и искрено.

Дејан је у више наврата нагласио да је спреман да одговори на сва питања, чак и она најинтимнија, без устручавања и понудио посетиоицима да му поставе поједина питања и насамо, уколико имају потребу за тим.

Овом приликом посебно се захваљујемо Далибору Крстићу, новинару из Малог Зворника, који је говорио на трибини, али и узео учешћа постављајући питања аутору.

Захваљујемо се Марији и Селени, које тренитају теквондо код Дејана а које су читале песме и текстове из књиге, као и члановима наших породица који су са нама ишли на гостовање.

Млади Крупња су изразили жељу да окупе средњошколце спортисте и њихове родитеље и да нас позову на нову трибину јер, према њиховим речима, млади морају да чују ово о чему је било говора.

КАКО НАРКОМАН ДОЛАЗИ ДО НОВЦА?

На све могуће начине, али оне нелегалне и ненормалне. Извините, али морам тако да се изразим. Верујте, нисте свесни на шта је све спреман човек када има потребу за дрогом. Спреман је да убије за дрогу!!!

У почетку, мада то кратко траје, наркомани црпе средства од родитеља. Чим се карте отворе, а то се деси јако брзо, онда креће онај мукотрпни пасји живот. Они који раде убрзо губе посао јер прво крећеш са задуживањем јер новца више немаш. Свесно узимаш паре иако знаш да нећеш моћи да вратиш.

То су такве приче које долазе ни сам не знам одакле, такве лажи и обмане, јер наркоман је спреман када трага за дрогом да измисли такву причу, да му онај кога лаже, хтео - не хтео позајми новац, а да није ни свестан како. Наркоман је спреман да моли, безусловно лаже, чак и да плаче због новца, да иде до крајњих граница самопонижавања...

Ево примера: Тадашњи мој пријатељ (са којим сам се дрогирао) и ја смо заједно кренули да завршимо (купимо) тродоне у апотеци. Будући да су нас сви знали, без рецепта нам нису могли дати ни у једној апотеци у нашем месту (не би нам дали и да смо имали рецепт, ер сви знају да се дрогирамо). Он је отишао кући, узео неке старе здравствене налазе од свога оца (пре него што је он умро), и отишли смо у суседно место где је он у другој апотеци (у том суседном месту) лагао апотекарку како му тродони требају хитно за болесног оца који је због тешке болести био спречен да дође (а као доказ је имао налазе наводно болесног оца). Његов отац је умро пре отприлике једну годину.

Као што видите, не бирају се средства ни начини... О крађама да не говорим. Ту се такође не бира шта се краде код куће и шире. Људи су за дрогу продавали старе драгоцености које за породицу немају цену. Знајте човек би за дрогу продао оца, мајку, брата, сестру, жену, па и дете, и то за незнатну суму новца.

А тим стварима ките се дилери јер они од наркомана за јако мале паре добијају скупоцену гардеробу и накит јер има људи који су и из богатих породица. И они тада све што имају квалитетно дају за пола грама или грам хероина, у зависности од тога колико га дилер услови или колико му новца неко понуди. Наркоман одмах, без ценкања, продаје ствари. Нема ту много приче.

Наркомани раде све: варају, лажу, краду, отимају, нападају старе и немоћне (јер нису у већини случајева способни да нападају млађе способније особе) протурају фалш-новац, пљачкају – значи све без изузетка јер нема ту бирања. До дроге се мора доћи макар и наглавачке! Страшно али истинито.

Ето како наркомани долазе до новца док после извесног времена не доспеју у затвор. Неки чак бивају осуђени и на дугогодишње затворске казне. Уколико после затвора опет настави са дрогом круг, се наставља док се трагично не оконча или, ако Бог да, крене нови живот.