ПЕСМЕ

На овој страни можете погледати неколико песам из збирке ИЗ СМРТИ У ЖИВОТ.




Боже вечни, царе свега живог,
Боже вечни и човекољупче,
Боже драги и љубави пуни,
Боже благи, приносим ти сузе.

Молим ти се ја грешни и јадни,
Молим ти се и ка теби вапим,
Желим да ми твоја љубав буде
Оно чиме ћу кроз живот ићи.
Грешан јесам и више од тога,
И у небо погледати не смем,
Грешан јесам ал’ти срце моје,
Ипак пише ове дивне песме.

И Давид је сагрешио горко,
Па је псалме опевао теби,
А ја нисам и нико и ништа,
Али моја  душа теби жели.

Молим ти се и сузно те желим,
Да у твоме крилу вечно живим,
Молим ти се не одбаци мене,
Иако ти немам ништа дати,
Јер добра ме дела и не красе,
А и душа није ми баш чиста,
Ал’ми срце отворено за те...

То је оно што ти имам дати.
Опрости ми, Боже вечни царе,
Који за све нас живот положи.
Опрости ми, Господе и творче,
И прими ме, твоје мило чедо,
Ја те молим и искрено желим,
Да под твојим скутом будем вечно.





Мајко моја, колико те волим,
Тебе волим јер си жена бистра.
Мајко моја, колико те волим,
Јер ти ниси као и сви иста.
Драга мајко, ти си ме родила,
Да корачам ти си ме учила,
Да једем и да се играм,
Да детињство радостан проведем.

Мајко моја, колико те волим,
Волим јако и од стене јаче,
Ти си била када нико није,
Твоје срце за твојим сином скаче.
Увек била и када сви оду,
Никад ниси напустила мене,
И када се све лађе потопе,
Ту је мајка,да ме мирно теши,
Да ми буде камен тај темељац
Који држи чврсто своју грађу,
Који не да да се сруши ништа.
Ето то си ти ми била, мајко,
И када сам нервозан ка теби,
Знај да и тад ја те много волим,
И када ми тешка реч крене,
Моје срце теби добро мисли.

Мила мајко иконо Богородице,
Ти одгоји свога сина милог,
Ти му даде и више од себе,
И зато ти хвала, драга мајко,
Хвала ти што на мене мислиш,
Знај да твоме сину срце лупа,
Кад год твоје мило лице види.





Духовниче драги, човече без мане,
Духовниче оче, ти си моје раме,
Које увек буде када ми је тешко,
Ту, да се наслоним, и потражим нешто.

Саслушао мене, ти си много пута,
И савета дао, да ми крене суза љута,
Суза покајања која душу чисти,
Суза која само тад на Бога мисли.

Духовниче оче, хвала ти на свему,
Што за своје дете ти увек постојиш,
Што за свога сина увек ти реч имаш,
Да му душу тешиш, и окрепиш срце,
Јер да тебе нема, где бих и ја био,
Оче мој драги, хвала ти на свему.





Црноречка дружина, није као свака,
Она је ко цвеће у лето што цвета,
Јер ту су се браћа свили као један,
Да се Богу моле, и послуже свима.

Ту су се састали, да поделе тугу,
Која ће верујте у срећу се претворитʼ,
Јер њихов ће живот после љутих мука,
Ипак моратʼ светлост среће обасјати,
Осетиће они тада живот среће,
И њихова туга отићи ће од њих,
Њиховим животом потећи ће река,
Неизмерне лепоте и осећај мили,
И биће то знак, верујте и знајте,

Да су се и они у Божје гнездо свили.


Нема коментара:

Постави коментар