ТРИБИНЕ У СРЕЊОЈ ШКОЛИ У МАЛОМ ЗВОРНИКУ

Током месеца децембра, ученици Средње школе у Малом зворнику, у сарадњи са Канцеларијом за младе Мали Зворник, присуствују трибинама о превенцији наркоманије у оквиру пројекта Из смрти у живот. Трибине води Дејан Лукић, носилац пројекта.

Предавања се реализују у свим разредима, од прве до четврте године, појединачно.

До сада је одржано шест предавања.

Са једне од трибина

Свако предавање које је предвиђено да траје у дужини једног школског часа, због интересовања ученика траје најмање двоструко више.

Посебно смо поносни на чињеницу да Дејан реализује трибине у школи коју је и сам похађао, у којој је боравио у време када је имао највеће проблеме се дрогом и из кој је је био избачен.

Сада се враћа као духовник-едукатор који са ученицима ради на превенцији неркоманије. Његово искуство из прве руке биће благотворно за све ученике.

Дејан са ученицима

ДА ЛИ САМ НЕКОГ УВЕО У СВЕТ ДРОГЕ?

Нажалост – јесам! Из тог разлога ми је ово посебно тешко питање.

Знам двоје људи који су, са сигурношћу тврдим, пробали дрогу из моје руке! Један од тих и данас узима и дубоко је загазио у дрогу.

Прва особа којој сам дао дрогу, била је девојка са којом сам у средњошколским данима био у вези. Не могу рећи да сам је натерао да узме, али на њено питање, да ли може и она да проба, нисам се много двоумио. И сам, тада дрогиран, без икаквог размишљања отворио сам јој пут у пакао. Хвала Богу, колико знам, она се више не дрогира. Бар се надам да је тако.

Други човек који долази у додир са дрогом мојим посредовањем, је мој млађи друг – и то из школе. Он данас, нажалост, и продаје и конзумира дрогу. До пре неколико година нисам ни знао да му је то „дување“ са мном на игралишту било први контакт са дрогом. Он ми је то открио пре неколико година када смо у кратком разговору разменили неколико реченица.

Само Бог зна колико сам још душа привео злу... Не смем о томе ни да мислим. Непрестано ми се „репови“ прошлих грехова враћају, и то говори колико дрога уствари и после дугогодишње апстиненције не пушта човека на миру.

Остаје ми да се молим Богу да ми опрости све грехе које сам учинио, и нада да ће људи који су мојом заслугом сада наркомани, некада бити добро. Ако би неко од оних, којима сам зло нанео продавши им, или дајући им дрогу, некада ово читао, нека зна да ми је искрено жао због тога, и да их молим за опроштај.

Нека схвате да морају што пре да изађу из пакла који их разједа, и нека ми се обрате ако пожеле – ту сам увек да им помогнем. Све што могу. Да им, бар сада, покажем пут спасења, којим сам и ја уз Божију помоћ кренуо.