ТРИБИНА У ГОРЊОЈ РОГАТИЦИ – БАЧКА ТОПОЛА

У петак, 22. јула 2016. године, представници пројекта ИЗ СМРТИ У ЖИВОТ, Дејан Лукић и Предраг спасојевић, посетили су Горњу Рогатицу (општина Бачка Топола).

Позив је уследио од Филипа Богуновића, руководиоца кампа младих истраживача ЗЕНИТ, из Бачке тополе, а по препоруци Маринка Стојаковића, тренера и инструктора теквондо-а, носиоца црног појаса пети дан и радника МУП-а Републике Србије.

На превенцији наркоманије радили смо са тридесетак младих истраживача, учесника кампа. На наше задовољство, учешће је узео и Маринко Стојаковић.

Трибина је трајала два сата и била је веома успешна.

Најављени су позиви у школе у Бачкој Тополи и у удружења младих у Суботици, што смо са великом радошћу прихватили.

Ово је први пут да смо позвани ван граница Мачванског округа. Надамо се да ћемо и даље наставити да представљамо нашу локалну средину у најбољем могућем светлу кроз овај вид превентивног рада са младима.

ТРИБИНА У ШКОЛИ У ДРАГИНЦУ

У уторак, 31. маја 2016. године, представнииц пројекта ИЗ СМРТИ У ЖИВОТ одржали су трибину превенције наркоманије у ОШ "14. октобар" у Драгинцу.

Домаћини су припремили простор у ходнику, обезбедили озвучење и обезбедили присуство великог броја ученика.

Ученици су били необично пажљиви, што је потврдио велики број веома занимљивих питања која су поставили Дејану Лукићу.

Надамо се да ћемо наставити нашу мисију од септембра, када школеп оново почну са радом.

ТРИБИНАУ ШКОЛИ У КЛУПЦИМА

У четвртак, 26. маја 2016. године, представнииц пројекта ИЗ СМРТИ У ЖИВОТ одржали су трибину превенције наркоманије у ОШ "Доситеј Обрадовић у Клупцима.

Позив је уследио од стране вероучитеља Саше Мијатовића.

У препуној сали нашло се преко 70 ученика. Упркос високој температури ученици су били заинтересовани и са великом пажњом пратили ток трибине.

ТРИБИНА У ШКОЛИ У ЛИПНИЦИ

У петак, 13. маја 2016. године, на препоруку вероучитеља Саше Мијатовића добили смо позив директора школе у Липници, Милорада Станића, да у њиховој школи реализујемо трибину о превенцији наркоманије.

Ток трибине пратила је телевизија ЛОТЕЛ из Лознице. Новинари су узели изјаве од Дејана Лукића и Предрага Спасојевића који су објаснили шта раде, на који начин се баве превенцијом наркоманије и који су им планови. Такође, забележили су и атмосферу на самом догађају.

Трибини је присуствовало око педесетак ученика, неколико чланова колектива, као и директор школе и вероучитељ који су у неколико наврата узели учешће у излагању.

Трибина је трајала сат времена, али се остало још пола сата док је Дејан Лукић одговарао на питања ученика.

Ученици су показали велико интересовање и разговор са Дејаном о његовом искуству о периоду узимања дроге, као и о периоду рехабилитације, снажно је деловао на њих.

Ученици, директор школе и присутни наставници изразили су велико задовољство и понудили нам договор о даљем раду у школама у лозничком крају, што смо оберучке прихватили.

Захваљујемо се ученицима, директору и колективу школе у липници, а посебну захвалност дугујемо Саши Мијатовићу који са ученицима већ од раније ради на овом проблему младих.

О ТРИБИНАМА У ОМЛАДИНСКОМ ЧАСОПИСУ

Омладински часопис број 4 из марта 2016. године доноси вест о трибинама о превенцији наркоманије које је Дејан Лукић реализовао у средњој школи у Малом Зворнику.

Преносимо фото запис целе стране часописа (кликнути на фотографију за већи приказ):

ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА

Поред превенције неркоманије, настављамо да се бавимо и хуманитарним радом.

ПОМОЗИМО ДЕЦИ ЈОВИЋА ИЗ ДОЊЕ ТРЕШЊИЦЕ ДА ЗАВРШЕ КУЋУ.

Општинско веће одобрило је средсва и купило материјал за наставак изградње куће, о чему детаљно можете прочитати на линку ОВДЕ.

АКЦИЈУ НАСТАВЉАМО!!!

ПОКРИВАЊЕ КУЋЕ!!!!

Неопходан материјал:

1. Рогови 10х10, 5,5 метара, 28 комада,
2. Греде 12х12х, 5 метара, 8 комада
3. Греде 10х10, 2,5 метара, 8 комада
4. Греде 10х10, 3 метра, 12 комада
5. Летва, 300 до 350 метара,
6. Цреп за површину 110 метара квадратних,
7. Коруге 10 метара дужних.

Јавити се главном мајстору, Милу Јовићу, на број   063/320-389

СВУ ПОМОЋ ПРИМАМО ИСКЉУЧИВО У МАТЕРИЈАЛУ!!!!

Зидарски радови

Темељ

Кућа у којој сада живе - споља

Кућа у којој сада живе

МОЖЕШ ЛИ НЕШТО РЕЋИ О НЕКОМ ТВОМ ДРУГУ КОЈИ ЈЕ НАЖАЛОСТ УМРО?

Током наших предавања, и развовора са младим људима, увек смо им наглашавали да сваки рехабилитовани наркоман (који је чудом Божијим и даље међу живима), има много више премунилих пријатеља или оних који се и даље дрогирају, него ли оних који су добро.

Исти случај је и код мене. Често се стим тих људи... Посветио сам им и једну песму у првој књизи желећи да их никада не заборавимо.

Непознат ми је број људи које сам познавао и који су умрли од друге. Са многима сам био изузетно близак, али један човек и кратак сусрет са њим ми је остао заувек урезан у памћењу – Вељко из Јагодине.

Дошао је у центар када сам ја био већ старији штићеник (не по годинама, већ по времену које сам провео у центру). Мислим да је и први искрен разговор по излазку из кризе обавио са мном. Није се друго задржао у центру. Само неколико месеци. Сећам се његовог лика као да сада седи поред мене. Причали смо о свему потпуно отворено као да се цели живот познајемо. Имао је девојку. Желео је, по завршетку рехабилитације, да се ожени са њом. Много ју је волео. И она њега. Била је спремна да га чека док не заврши рехабилитацију. Желела је живот са њим и он са њом.

Не сећам се свих детаља нашег разговора, јер емоција, која је владала при нашем разговору, оставила је на мене трајни утисак и зближила нас као да смо браћа. Желели смо бољи живот.

Нажалост, медијском хајком на центар 2009. године после снимка који је приказан на телевизијама, многи штићеници су напустили центар недовољно спремни за борбу у свету у који се враћају. Вељко је био међу њима. Он је чак и побегао са лечења. Не знам зашто. Ђаво му није дао мира. Можда је желео да види девојку... Једино знам да је он био прва жртва од многих који су тада са пола терапије отишли неспремни кућама.

Два дана након бежања се предозирао.  Када сам прелиставао дневну штампу у Центру, опазио сам да је његова слика била у неким новинама. Не знам да ли ме више заболела вест о његовој смрти или непримерени текст који ју је пратио. Мислим да су ту новинари претерали. Можда су били недовољно информисани.

Али, онај поглед са слике, исти осмех... За истим стлом смо јели. Истог тренутка, све слике нашег заједничког живота прошле су ми кроз главу. Тешко сам то поднео. 

Ипак, дрога узима младе животе, а ми осуђујемо, меримо, налазимо „ваљане“ разлоге и људе за клевету, док дрога непрестано и неумољиво ради оно што најбоље зна и уме...

Нека би Бог дао да ниједан човек не умре на такав начин.

ОДНЕТА ПОМОЋ У ЦРНУ РЕКУ

Дана 11. јануара 2016. године предсравници пројекта ИЗ СМРТИ У ЖИВОТ по други пут посетили су Духовно-рехабилитациони центар Црна Река, и уручили има помоћ коју су скупили ученици школа у Великој Реци, Радаљу и Пецкој.

Акцији се придружио и свештеник Душан Томић, ужички парох, који је заједно са осталима узео учешће у акцији припремивши један пакет за Центар. Отац Душан није могао да сакрије одушевљење првим боравком у Црној Реци и том приликом је рекао: „Ово место је велика светиња, за коју мало људи зна. Манастир и центар треба да посети сваки човек, и да осети лепоту благодати и природних дарова који горе постоје“.

Захваљујемо се свима који су узели учешће у акцији, затим Милојку Лукићу, Дејановом ову, који је обезбедио превоз.

Очекујемо нове садржаје на сајту, као и нове активности на превенцији наркоманије.

ТРИБИНЕ У СРЕЊОЈ ШКОЛИ У МАЛОМ ЗВОРНИКУ

Током месеца децембра, ученици Средње школе у Малом зворнику, у сарадњи са Канцеларијом за младе Мали Зворник, присуствују трибинама о превенцији наркоманије у оквиру пројекта Из смрти у живот. Трибине води Дејан Лукић, носилац пројекта.

Предавања се реализују у свим разредима, од прве до четврте године, појединачно.

До сада је одржано шест предавања.

Са једне од трибина

Свако предавање које је предвиђено да траје у дужини једног школског часа, због интересовања ученика траје најмање двоструко више.

Посебно смо поносни на чињеницу да Дејан реализује трибине у школи коју је и сам похађао, у којој је боравио у време када је имао највеће проблеме се дрогом и из кој је је био избачен.

Сада се враћа као духовник-едукатор који са ученицима ради на превенцији неркоманије. Његово искуство из прве руке биће благотворно за све ученике.

Дејан са ученицима

ДА ЛИ САМ НЕКОГ УВЕО У СВЕТ ДРОГЕ?

Нажалост – јесам! Из тог разлога ми је ово посебно тешко питање.

Знам двоје људи који су, са сигурношћу тврдим, пробали дрогу из моје руке! Један од тих и данас узима и дубоко је загазио у дрогу.

Прва особа којој сам дао дрогу, била је девојка са којом сам у средњошколским данима био у вези. Не могу рећи да сам је натерао да узме, али на њено питање, да ли може и она да проба, нисам се много двоумио. И сам, тада дрогиран, без икаквог размишљања отворио сам јој пут у пакао. Хвала Богу, колико знам, она се више не дрогира. Бар се надам да је тако.

Други човек који долази у додир са дрогом мојим посредовањем, је мој млађи друг – и то из школе. Он данас, нажалост, и продаје и конзумира дрогу. До пре неколико година нисам ни знао да му је то „дување“ са мном на игралишту било први контакт са дрогом. Он ми је то открио пре неколико година када смо у кратком разговору разменили неколико реченица.

Само Бог зна колико сам још душа привео злу... Не смем о томе ни да мислим. Непрестано ми се „репови“ прошлих грехова враћају, и то говори колико дрога уствари и после дугогодишње апстиненције не пушта човека на миру.

Остаје ми да се молим Богу да ми опрости све грехе које сам учинио, и нада да ће људи који су мојом заслугом сада наркомани, некада бити добро. Ако би неко од оних, којима сам зло нанео продавши им, или дајући им дрогу, некада ово читао, нека зна да ми је искрено жао због тога, и да их молим за опроштај.

Нека схвате да морају што пре да изађу из пакла који их разједа, и нека ми се обрате ако пожеле – ту сам увек да им помогнем. Све што могу. Да им, бар сада, покажем пут спасења, којим сам и ја уз Божију помоћ кренуо.