ИМАЈУ ЛИ НАРКОМАНИ ПОСЕБНУ МУЗИКУ КОЈУ СЛУШАЈУ?

Некада је то било другачије – знало се ко се дрогира,и из којег миљеа су били људи који су узимали дрогу. Већином су то били музичари, сликари, уметници итд...значи некадашње рок звезде, а колико сам упућен, многи од њих су и окончали животе од последица дрогирања или предозираности.

Рок музика је и донела такав начин живота и у нашу земљу, али музика је ипак нешто што је добро. И у цркви људи кроз песму се моле и захваљују Богу. Значи, битно је шта човек хоће, тј. шта му је циљ. Јер, кроз музику човек може да покаже и своја најдубља осећања.

Данас више нема поделе, погото у последњих неколико година, јер на местима где се пуштају различите врсте музике има дроге. Ипак, данас сви све слушају (новије генерације) и сви све узимају.

Када сам ја почињао да се дрогирам већином смо одлазили на TECHNO, HOUSE, PSIHODELIC журке где се и пуштала управо психоделична, електронска музика коју смо ми слушали,а уједно је то била и једна од ствари која нас је повезила. На тим журкама, са наочарима за сунце иако је ноћ, у некој мрачној дискотеци скакали смо уз музику која нема речи, него само јак бас и ефекте који те покрећу само ако си дрогиран.

На таква места сам одлазио и слушао такву врсту музике, гутао ексере (екстази), шмркао спид и долазио у зору кући. Али, после неколико година на местима где се слуша народна музика такође има дроге и људи се веселе и скачу. Није ми јасно како, али изгледа да дрога ипак више не бира – има је свуда...

Дешавало ми се да некада одем да попијем пиће у кафану или у пивницу на пиво, и тамо видим омладину надувану и нашмркану и, као, уживају. Као што рекох, нема више правила, нема подељених светова и изабраних друштава – дрога не бира! Она гута све и никада јој није доста...

ИМАЈУ ЛИ НАРКОМАНИ СВОЈЕ ДРУШТВО, И ДА ЛИ СУ СВИ ИЗ ДРУШТВА ВЕЗАНИ ЗА ИСТЕ ДИЛЕРЕ?

Наравно! То је други свет, онај посебни, само познат онима који су у њему или онима који су у њему били. То је слика самог пакла.

Друштва су променљива јер наркоман може са било којим наркоманом да се дружи зато што је дрога оно што их спаја. Али, места на којима се окупљају су им већином иста. То су завучене старе куће, кафићи који су склоњени од очију јавности итд...

Има ту још много места али су већином сва напуштена, пропала, неуредна... Једноставно, ту се уваздуху осећа оно зло које на таквим местима влада.

Повезаност са дилерима је различита. Не везују се наркомани за једног дилера јер дрога се набавља са свих страна. На места где се окупљају наркомани,долазе и дилери јер има и оних који уз диловање и конзумирају дрогу, али такви не издрже дуго да продају.

Прави дилери никада не узимају дрогу.

Тачно је да одређено друштво има и дилера код кога у већини случајева набавља дрогу, али када код њема, онда он упућује на друге дилере са којима сарађује или се наркомани самостално сналазе одлазећи код другог дилера за ког су чули да продаје или некада раније куповали код њега.

У овом случају најбитније је доћи до дроге. Није битно који дилер продаје. Постоје и периоди када код једног дилера стигне, како наркомани кажу, ДОБРА РОБА или чистији хероин који је бољи и квалитетнији. то се одмах сазна и прошири међу наркоманима који одмах нагрну код тог дилера. Има и дилера који наркоманима дају дрогу на вересију. Тада ти наркомани стално иду код њега, а када се превише задуже, одлазе код другог а од овог предходног се крију док на неки начин не врате новац или нешто не одраде за тог дилера (разносе дрогу, краду итд...).

Као што видите из предходних реченица, овде, у овом свету, нема устаљеног ритма живота – све је испреплетано стазама које воде до дроге. Пут се не бира а ни начин да се дође до дроге, као ни место ни време, па самим тим ни људи.

ШТА СИ СВЕ РАДИО У ШКОЛИ ЗА ВРЕМЕ ДРОГИРАЊА?

КАКО СУ НАСТАВНИЦИ ПОСТУПАЛИ И КАКВО ЈЕ БИЛО ЊИХОВО МИШЉЕЊЕ О ТОМЕ?

Што се тиче школе, има ту доста ствари које су се издешавале. Ипак сам са 14 година почео да се дрогирам. Значи, већ када сам пошао у средњу школу, увелико сам се дрогирао.

Људи са којима сам се дружио, а и људи који су се уједно са мном дрогирали, били су старији од мене. Када сам ја кренуо у прву годину, они су већ били завршна година средње школе, тако да сам убрзо остао као једини ученик у школи који се дрогира.

У то време у нашем малом месту није било толико познато шта је дрога, а поготово у школи (данас је другачије, дроге има доста више), тако да сам као једини наркоман у школи био у центру пажње како ученика, тако и професора,

Одређеном броју ученика био сам „велика фаца“, а професорима велика претња... Било је доста седница на којима се говорило о мени, али мислим да они нису били упућени довољно у то шта је наркоманија. Самим тим они нису ни могли да ми пруже праву помоћ.

Школа ми је била добро место за конзумирање дроге. На великом одмору сам скоро сваки дан на школском игралишту пушио траву, а после, онако урађен, враћао се на часове, где сам у току часова и наредних малих одмора исмевао ученике и професоре.

Узимао сам и хероин у школи, као и таблете. Спавао сам на часу дрогиран до те мере, да је свима била познато о чему се ради. О томе је брујала цела школа, причало се, али ништа више од тога! Сви су знали шта радим, али нису ништа предузимали јер нису знали како да ми приђу и покушају да ми помогну.

Моји средњошколски дани су везани за дрогу. То је оно по чему их највише памтим. Уколико ујутру нисам имао дроге, одлазио сам са часова, јурио, набављао, позајмљивао паре и од ученика, од неких сам чак крао (новац,телефоне итд...).

Оне којима сам учинио нешто нажао и нанео им штету, а има их сигурно, молим да ми опросте... Сећам се да сам мојој другарици из разреда украо телефон. Сећам се, много је плакала и молила ме да јој га вратим, али ја сам се изговарао да нисам то урадио и био сам непоколебљив у својој лажи.

Има их још доста који су зацвилели због мојих дела, и зато и користим ову прилику да их замолим за опроштај у нади да ће они бар некака прочитати ове редове које пишем.

Да сам тада био при себи, не бих им то никада урадио, и не бих их никада повредио... Али, да се вратим теми. Значи, када набавим дрогу, враћао сам се  у школу. То је био 4. или 5. час, све зависи колико би ми времена било потребно да дођем до дроге. Некада сам знао да не долазим цео дан у школу, рецимо, када чекам дилера да се пробуди, или да набави дрогу јер му је тренутно нестало.

Све то је трајало до 3. разреда средње школе, када сам превише заглавио и када је мојим крађама и обманама морао да дође крај – бар што се тиче школе, јер у школи сам био окарактерисан као највећа претња за остале ученике.

Професори су ме пуштали да идем са часова само да им не правим проблеме. Био сам као предводник млађим ученицима који су се вођени мојим примером супростављали професорима. Неки су чак и пробали дрогу са мном, а неки је и данас користе!!!

О, Боже, колико сам људских живота уништио!!! Позивао сам професоре на обрачун итд... једноставно – ништа добро.

Пред крај 3. разреда коначно сам избачен из школе. Не могу да кривим никога због тога, већ искључиво себе и дрогу. Наставно веће, са директором школе, урадили су оно што су могли – другачије нису знали да ми помогну. Било је ту и оних који су били против мог искључена из школе, као што су мој тадашнји разредни старешина и педагог школе, али остали су били за то да се ме искључе из школе.

Најлакше је било ставити тачку на све то склањањем једног проблема у страну. А то управо и јесте пример како да у будуће образовне установе решавају овакву врсту проблема – треба да схвате да свако дете, које је њихов ученик, је и њихиво дете пре свега. Они су му као други родитељи. Зато је и проблем тог детета, уједно, и њихов проблем. А проблем се решава тако што му треба погледати у очи и стати испред њега, а не склањати га у страну.

Али, у сваком случају, хвала свим људима који су мене тада трпели и који су хтели да помогну али нусу знали, јер да су знали, верујем да би помогли.

КАКО РОДИТЕЉИ ТРЕБА ДА СЕ ОДНОСЕ ПРЕМА ДЕТЕТУ КОЈЕ ЈЕ ДОШЛО СА ТЕРАПИЈЕ?

Драги родитељи, ви који сте највише патили, издрижите када сте издржали до сада. Прегурали сте највећу борбу са својим дететом – немојте сада забрљати на крају...

Знам по својим родитељима да када им дете дође са рехабилитације то је за њих највећи шок. Тада постоји највећи страх у њима да не би опет пролазили исти пакао. Зато многи родитељи овде падну. Одмах крену да контролишу дете и да му постављају услове, као и да „тренирају строгоћу“. Немојте! Тако ћете само угушити своје дете.

Знам вашу муку, али дајте детету шансу. Не мислим да ви треда дете да пустите да ради шта хоће, али немојте га контролисати и када иде у тоалет. Знам да има и таквих примера. Дете сада хоће нови живот, девојку или момка итд... Детету сада треба подршка а не спутавање.

Зато прегурајте и ову последњу фазу и ваша мисија је комплетирана.

Покушајте да полако стварате нови однос са вашим дететом, будите смирени, не дозволите да својим наступом створите супротан ефекат. Будите смирени иако знам да нећете моћи никада, али имајте и то у виду да је Бог створио човека и он се о њему брине, као што ми је једном приликом рекао отац Дејан Јаковљевић.

Мислим да би то могао да буде савет за све родитеље јер је и он родитељ – има четворо деце: „Не причајте пуно деци о Богу, него причајте Богу о деци“'...значи, молите се Богу за своју децу. Тако им можете најпре помоћи.

КАКО ЉУДИ ТРЕБА ДА ПОСТУПАЈУ СА ОНИМА КОЈИ СУ ЗАВРШИЛИ СА РЕХАБИЛИТАЦИЈОМ?

Одлично питање! Имам један пример како не треба. Био сам једно време стално претресан и верујте чак и изложен претњама човека који ради у МУП-у! Значи, полицајца. Не замерам му то јер сам свестан да  оно што је некада било не може да се избише.

Увек ћемо тај реп из прошлости да вучемо за собом. Али, ипак немојте људима који су тек дошли са рехабилитације стављати још већи терет на плећа. Помозите им. И они су људи. Управо сви ми заједно на овим трибинама се и трудимо и циљ нам је помогнемо а не да одбацимо те људе. То је најлакше јер ако хоћете да нам деца и омладима буду здрави, морамо им помагати.

Тако и човек који је дошао са терапије још увек је свеж, крхак, а ми хајде да га одмах сломимо! Не!

И околина и пријатељи – немојте избгавати дружење са таквим човеком. И немојте му пребацивати сваку ситницу – довољно га је дрога мучила.

Зато вас молим, све људе из цркве, здравства, полиције итд.: помозите – не окрећите леђа.

КАКО ЈА КАО НАСТАВНИК ДА ПОСТУПИМ КАДА ДЕТЕ ДОЖИВИ ОВЕРДОУЗ НА ЧАСУ?

Ово је тешко питање. Мислим, тешко за оне који слушају јер то су баш лоше ситуације и, верујте, баш тешке. Изнећу своје искуство и оно што знам, а ви се још мало консултујте код здравстених радника. Они могу да вам помогну боље него ја у овом случају.

Метода коју ја знам је она метода којом смо спасавали једни друге, којом су и мене спасили итд., а то је – СО и ВОДА.

Страшно то изгледа када човек падне у ОВЕР. Ми смо убризгавали човеку воду и со у вену. Значи, одмах раствориш со са водом у шприц и одмах у вену. Знајте, то многи не могу да гледају јер се плаше игле и гадно им је, али, тако су многи људи спашени од сигурне смрти.

Не знам колико ће наставника или родитеља смети (због прваних последица) или имати снаге да то уради али ако тако поступе сигурно ће спасти да не умре тај неко који је Оверио...

Иначе ОВЕР је наркомански назив за предозираност, односно клиничку смрт из које се многи не извуку. До овера долази услед превелике дозе хероина и разноразних отпада који се мешају са хероином (мишомор, разни лекови, итд).

Овер на енглеском значи КРАЈ...

ШТА БИВА СА ПОРОДИЦОМ У КОЈОЈ ПОСТОЈИ НАРКОМАН?

Овде породица преживљава ваш сваки проблем, сваки хаос и сваку муку. Овде породица пуца јер када дрога уђе негде, она то брзо растури. Тешко је гледати када неко твој вене и пропада а ти не можеш да му помогнеш...

Ако било коме наудиш, ниси решио проблем. Тада нема пуно решења јер главно решење је помоћ угроженоме. Само тако може да се уради нешто корисно. Знајте, не јурите никога – борите се за спасење свог детета.

Породични односи у овој ситуацији су катастрофални! Стално се осећа немир и тензија, а зависнику је најбитније да дође до дроге. Није га брига за породицу. Њему је најбитније да се дрогира.

Ето, сада видите колико је зависност јака. Нема ту емоција! А када се човек, ако Бог да, освести, онда тек види колико је друге мучио. Онда му ствари буду јасне и схвати шта је својим родитељима чинио, колико их је убијао...

Ја сам то, драги моји, осетио... О, горко сам, верујте, данима плакао због тога.

Када се само сетим суза моје мајке, патње мога оца, човека кога ништа није могло да сломи – ни један проблем, а преда мном је плакао као мало дете...

Страшне су то ствари! Молили су ме да престанем. Нисам их видео – мени је само хероин био у глави. Ех браћо и сестре, не дао Бог да то доживите. Они који су те родили плачу, они који су те галили моле, а ти ништа не осећаш. Није те брига. Ти ниси ти, ти си дрога, ти си завистан, не познајеш себе...

И многи бракови су пуцали због овог проблема. Многи су родитељи умирали на силу. Мој тадашњи друг ми је причао, онако у заносу када смо били дрогирани и када нас обузму лажне емоције, како му се отац убио јер није могао да гледа сво то зло!!! Али, опет ништа. Он се и даље дрогира. И, као, тешко му је, али само када је дрогиран јер тада под дејством дроге прораде лажне емоције, чак и сузе потеку. О, каква лаж!!! Каква обмана! Каква завеса и помраченост ума!

Односи зависника са породицом су такође срозани до дна јер они су тада за зависника највећи непријатељи јер му желе добро, а и између родитеља је стање лоше јер то све иде једно са другим. Они се међусобно свађају јер не могу да реше проблем. А, знајте, слога је тада најбитнија јер само заједнички можете решити проблем.

Није лако, али зависник управо и користи ту прилику када су родитељи у свађи јер тада има слободу – увек се приклања оној страни која му више одговара, већином мајци, јер су мајке емотивније па увек попусте.

Знајте, наркомани су опасни обмањивачи. У врео жар би скочили да дођу до дроге. Наркоману тада не верујте – он увек лаже. Може да буде толико убедљив јер ђаво говори из њега, али никако не верујте.

Молите се непрестано. Овде је борба са ђаволом стална, овде вам Божија заштита највише може помоћи. Не одустајте никако. Знам да није лако, али немојте посустати...

КАКО СИ ПРЕПОЗНАВАО КОРИСНИКЕ, КАКО ЗНАШ КО УЗИМА И КОД КОГА МОЖЕШ НАБАВИТИ ДРОГУ?

Како да не препознам себе? Био сам корисник,тако да препознавање некога ко је, такође, корисник и није било тешко, јер људи у овом свету имају сличан мученички живот – свима је хероин СВЕ И СВЈА.

Нажалост све се врти око хероина и иста је патња свих ових људи, жеља, али и иста потреба за дрогом. Не можете веровати колико је све то повезано и колико се ми лако препознајемо. Једноставно, када видим човека, одмах неки унутрашњи осећај ми каже да је он тај. Људи, верујте, то је толико јако да сам имао искуство да и у другим градовима на први поглед и у неколико реченица одмах сам налазио заједнички језик са човеком који је наркоман. Јјер, зло је повезано.

После тога одмах иде упознавање са дилером код кога он купује. Следећу пут ја њега упознам са мојим и после шест година такве јурњаве и летења човек увезан као црева са свима. Ако твој дилер нема, шаље те код свог познаника. Ако си у другом месту, поменеш неког кога знаш или свог дилера, а они се познају, и ти одмах  остварујеш нову везу за шему. То су толико испреплетане и тешко раскидиве везе које само човек који је био у њима може да зна и осети колико су оне опасне...

И, знајте, тај осећај остаје у човеку и после рехабилитације. И зато ми и можемо и после све наркоманске и дилерске шемице да препознамо јер знамо на који начин они функционишу и где и када треба одреаговати.

Управо овај осећај о коме говорим и о којем сам и предходно говорио, у оваквим ситуацијама када је превенција у питању може да помогне многима да остану живи, и управо из тог разлога сматрам да помоћ људи који су се рехабилитовали може да буде од пресудног значаја у борби са овим злом.

КАКАВ ЈЕ ОДНОС НАРКОМАНА ПРЕМА ДРУГОВИМА?

„С ким си онакав си!“ Тако кажу. Не мора да значи али у већини случајева је тако. Друштво може да буде узрочник улазка у дрогу. Једноставно, другари смо, хоћемо све заједно, па и то.

Знате како то иде, и због тога овде не треба да осуђујемо једни друге. Нико ту није наговорио нити натерао никога али, знајте да после тога ту више нема пријатељства!

У дроги нема другара ни пријатеља! Тада се губи све – једна једина веза је дрога.

Дружио би се човек са било ким само да дође до дроге. Чудо је то како се ти људи брзо „сконтају“ и препознају. Али, запамтите, све то што сте имали пре са вашим другом, више немате. Поверење ту непостоји јер ваш некада најбољи друг ће вас израдити за ситницу, за црту хероина (али и ви њега). Нема ту карактера, ни обећања – све је то лажно као и сам хероин. Јер је он лаж, обмана, зато и све што има везе са њим је чиста лаж и обмана.

Схватите, када се дрогирате, тада пријатења немате. Не зато што су ти људи лоши, него зато што они не виде поред сопствених очију. Исти проблем је и ваш.

Пријатељи су вам само родитељи и ваша најближа породица. Све остало су празна обећања. Сви наркомани мисле да су им највећи непријатељи они који им не дају да узму дрогу. Још једна лаж, јер то је ђавоља варка, а ђаво је лажа и господар лажи.

ОБЈАСНИ КАКО РОДИТЕЉ ИЛИ НАСТАВНИК У ШКОЛИ МОГУ ПРЕПОЗНАТИ ДА ЈЕ УЧЕНИК, ОДНОСНО ДЕТЕ, ПОД ДЕЈСТВОМ ДРОГЕ?

Сваки родитељ најбоље познаје своје дете, не зато што је родитељ психолог (у контексту познавања психологије) него зато што је он повезан са својим дететом. То је веза Богом дарована, то је део његовог тела, његовог бића, јер родитељ осећа сваку промену на свом детету, сваку тугу, радост... То најбоље знају они који су се остварили као родитељи.

Управо то је и један од првих знакова за реаговање – препознавање промена понашања детета и одступање од уобичајеног. Значи, када приметите да се дете понаша несвакидашње, можете да посумњате да је под дејством дроге.

Сви већином крећу од марихуане, па се и прва сумња баца на њу. Марихуана се пуши и зато, пре свега, можемо да осетимо мирис који је мало другачији од мириса дуванског дима, мало неугоднији, подсећа на запаљено сено али, ни то није баш увек сигурно јер дете може увек да изнесе изговор да је било у кафићу или просторији где се пушило итд.

Главни знак препознавања су очи!!!

Дете скреће поглед, не жели да вас гледа директно у очи. Већином код деце која су под дејством марихуане очи (беоњаче) су крваве. Код неких то може да буде изражено толико да се беоњаче и не виде од црвенила. Доњи капци су мало натечени, као подочњаци, очи до пола затворене и дете је успорено. То су основни знаци.

Предлажем да без нападања у таквој ситуацији поразговарате са дететом одмах, иако ће оно тражити некакав изговор или већ нешто друго да тај разговор избегну или одложе. Немојте подлећи томе. Само неколико кратких основних питања: Како је било вечерас? Где сте били? итд., без откривања да сумњате на конзумирање марихуане.

Ако дете неодговара течно и врда, тј.мало се губи и замуцкује, или није усресређено на оно о чему причате, то може да буде први знак да посумњате у предходно наведено. Не паничите одмах, али имајте у виду да одмах морате кренути са спречавањем. Нема чекања!

Ово се односи на марихуану. Исто је и за децу у школи али, они у школи су ипак мало слободнији. Овде можете приметити претеран смех, поред ових симптома предходно наведених, нарочито ако има више деце која су под дејством марихуане. Одсутност на часу, пукнуте (крваве) очи и, верујте, некада и изразито неконтролисан смех чак и на часу и ван часа. Тај смех постаје све израженији и учесталији и,  ма колико то изгледало чудно, немогуће га је зауставити.

Професор може да обави насамо разговор са дететом, никада јавно прозивање уколико сумња постоји. Следећи корак је обавестити родитеље и колеге професоре и помоћи детету а не склањати проблем у страну и одмах одбацити дете. Знајте то може да буде свачије дете, па и ваше.

Што се тиче синтетичких дрога, екстази, спид и слично, мање су заступљене у школи јер изискују простор и слободу где конзумент може да извоза (искористи) дејство које дрога пружа, а то је повећан ниво адреналина итд. Те дроге се конзумирају већином на журкама или неким другим местима где има више слободе и простора.

Симптоми на овим дрогама су скроз другачији – зенице су раширене и то баш видно, велике су као кликери, очи широм отворене (као буљаве) вилице се стежу, дете је немирно, не може да седи у месту, убрзано говори, прави убрзане покрете, све је убрзано. То су основни симптоми на овим дрогама али, понављам, оне се већином конзумирају на журкама. Међутим, није искључено да вам дете дође са таквим симптомима кући а можда чак и у школу. Ово говорим јер сам једном у школи узео екстази и никако ми није било добро. Хтео сам да одем са часа, бити на часу било је мучење, имао сам нагон за кретањем, причањем, једноставно, никако не можеш да будеш миран и нормалан.

И последњи део питања остављамо за хероин, тај најгори од најгорих. Има га и у школи и баш зато и наставници и родитељи треба да знају какви су симптоми које он производи.

Прво што примећујете је потпуна успореност, знатно већа него на марихуани, као и не заинтересованост. Толико је човек успорен да имате утисак као да спава. То је жаргонски КЉУЦАЊЕ и није класично спавање – глава сама пада од опијености да то не можеш да контролишеш, зенице потпуно сужене као две тачкице, скоро невидљиве, очи водене и помало крваве. Дете тешко прича и развлачи речи када их изговара скроз умртвљеним гласом. Веома лако за препознати јер је упечатљиво, поготову код људи који имају светле очи. Ја имам плаве очи и одмах сам бивао проваљен чим се појавим негде.

Ако је дете превише узело хероина може да се осећа лоше и да има нагон за повраћањем, мучнину. Можете и детету да измерите притисак – увек је јако низак. Овде се очи саме склапају. Ми смо то називали СТОНДОВИМА, и тада смо као доживљавали екстазу, уживали смо.

Ово су само основи симптоми за препознавање да ли је дете под дејством дроге. Постоји ту још ситница који се односе на поктере и понашање, али то је помало теже за објаснити. Ја бих те показатеље могао да осетим јер ја сам био у томе, али ми је тешко да то речима дочарам.

За кокаин су слични смиптоми као на екстазију и спиду, али нисам имао прилику да чујем и видим да га је неко конзумирао у школи. Вероватно да и тога има у већим местима јер, ипак је то скупа дрога, како кажу КРАЉЕВСКА и намењена само за оне са дубљим џепом.

Ово су су нека моја искуства која сам стекао конзумирајући ове дроге. Пкушао сам да објасним како је мени било у тим тренутцима да би други могли да те показатеље препознају на својој деци и ученицима.